KOJI SVE TIPOVI KOŽE POSTOJE? | Hedera Vita Skip to main content

Hedera Vita - Made with love!

Koji sve tipovi koze postoje

KOJI SVE TIPOVI KOŽE POSTOJE?

Koža predstavlja najveći organ ljudskog tela, i njena osnovna funkcija je da predstavlja barijeru između unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja i da štiti telo od štetnih nadražaja kao što su mikroorganizmi, ultraljubičasto (UV) zračenje, alergeni, iritansi. Jedinstvena zaštitna funkcija kože je direktan rezultat njene strukture i sastava, posebno njenog najizloženijeg sloja epidermisa. Poznavanjem strukture i funkcija kože ključno je za pravilnu negu kože. Osnovna ćelijska komponenta epidermisa su keratinociti, ćelije koje se u površinskom sloju epidermisa (rožnatom sloju poznatom i kao stratum corneum – SC) diferenciraju (gube jedro) u mrtve ćelije korneocite. Struktura SC je poput zida od cigli gde korneociti predstavljaju „cigle“, dok međućelijski lipidi predstavljaju „malter“. Barijerna funkcija kože zavisi od integriteta SC (1).

Propustljivost barijere obezbeđuju međućelijski lipidi sačinjeni od ceramida, slobodnih masnih kiselina i holesterola. Prekursori ceramida, slobodne masne kiseline i deo holesterola nastaju i oslobađaju se u dubljim slojevima epidermisa, dok se preostali lipidi izlučuju na površinu kože u vidu sebuma kroz lojne žlezde. Među zastupljenim slobodnim masnim kiselinama nalaze se palmitinska, stearinska, behenska, itd, dok su manje zastupljene omega-9 (oleinska kiselina), omega-3 kiseline (eikozapentaenska i dokozaheksaenska), omega-6 kiseline (arahidonska i linolna). Hidratacija SC je ključna za njegov integritet, a njoj doprinose komponente prirodnog vlažećeg faktora (eng. Natural Moisturizing Factor – NMF) smeštene unutar korneocita. U komponente NMF spadaju slobodne amino kiseline, piroglutaminska kiselina, mlečna kiselina, urokanska kiselina, urea, peptidi, šećeri, citrati, glicerol, itd (1). Iako su struktura i funkcije kože bez obzira na uzrast, pol i rasu suštinski iste, postoje razlike koje su definisane genetikom i etničkom pripadnošću i one određuju tip kože. Poznavanje tipa kože je ključno za pravilnu negu kože (2).

Tip kože neke osobe određuje količina masnoća koja se stvara u lojnim žlezdama kao i količina međućelijskih lipida. T-zona je centralna oblast lica i ima T oblik koji formiraju čelo, nos i brada. Veličina pora u T-zoni i širom lica može pomoći u određivanju tipa kože. Generalno, koža sa starenjem postaje suvlja jer se proizvodnja masnoća/lipida u koži smanjuje sa starenjem. U zavisnosti od količine masnoća/lipida koje koža proizvede, razlikuje se četiri osnovna tipa kože: normalna, suva, masna i kombinovana. Ponekad se i osetljiva koža kategorizuje kao tip kože, ali ona pre svega predstavlja stanje kože, dok se akne smatraju poremećajem. Svim tipovima kože neophodno je pravilno čišćenje, eksfolijacija i hidratacija kože. Određivanje pravilne nege kože za svakog pojedinca predstavlja izazov (2).
 

NORMALNA KOŽA

Kod normalnog tipa kože odnos masnoća i vode u koži je u ravnoteži, i neophodno je pravilnom negom kože održati ovu ravnotežu. U zavisnosti od uslova sredine ovaj odnos može varirati, pa normalan tip kože obuhvata i blago suvu ili blago masnu kožu. Folikule su normalne veličine i koža obično nema nikakve nedostatake. Kod normalnog tipa kože, prema sredini lica, tipična je pojava folikula čija veličina varira od malih do srednjih samo na ivici T-zone uz nos. Uobičajeno, folikule nisu toliko vidljive prema obrazima ili na spoljašnjim delovima lica (2). Koža normalnog tipa je čista, fine teksture, gipka i glatke površine, dobro prokrvljena, sa idealnim pH (3).
 

SUVA KOŽA
Kod ovog tipa koža ne proizvodi dovoljno masnoća (lipida). Folikule su obično male i količine sebuma su minimalne. Ako su folikuli jedva uočljivi ili su veoma mali, to je pravi pokazatelj suvog tipa kože. Prirodna sekrecija masnoća u folikulima pomaže u zaštiti kože od spoljašnjih oštećenja i starenja. Suvoj koži je potrebna dodatna nega zbog nedostatka ove normalne zaštite. Suva koža je mnogo osetljivija jer su kiseli omotač i barijerna funkcija kože oslabljene zbog nedostatka lipida. Pravilna nega suve kože podrazumeva stimulaciju proizvodnje masnoća i zaštitu površine kože. Okluzivni proizvodi su teški, ostaju na površini kože i tako smanjuju gubitak vode. Ovi proizvodi zadržavaju vlažnost i štite najviši sloj kože koji se bori sa isušivanjem (2).

SUVA KOŽA NASPRAM DEHIDRIRANE KOŽE
Dehidratacija ili gubitak vode se javlja kod nekih ljudi zajedno sa suvom kožom, ali u suštini to je stanje koje se može videti kod svih tipova kože. Dehidrirana koža ima nedostatak vode, dok suva koža ima nedostatak masnoća. Važno je zapamtiti razliku jer čak i masna koža može biti dehidrirana i potrebno je hidrirati je. Dehidrirana koža izgleda istanjeno ili perutavo sa osećajem zatezanja i suvoće. Ponekad se opisuje kao hrapava ili papirasta kao hrapavi papir. Koža kojoj je potrebna vlaga brzo apsorbuje proizvode. Različiti unutrašnji i spoljašnji faktori kao što su lekovi, kafa, alkohol, sunce, preterana deskvamacija i teški proizvodi mogu dovesti do dehidratacije kože. Uzimanje dovoljnih količina vode i pravilna nega kože koja obuhvata hidrataciju kože sa ovlaživačima i humektansima može pomoći u smanjenju negativnih efekata suvoće i dehidratacije (2). 

MASNA KOŽA
Masna koža poznata je i kao lipidna koža, a karakteriše je povećana proizvodnja sebuma (masnoća). Folikuli su veći i sadrže više masnoća (2, 3). Ako su folikuli vidljivi ili uvećani preko celog lica, to je pokazatelj masnog tipa kože. Masni tip zahteva više čišćenja i eksfolijacije od drugih tipova kože. Ovaj tip je podložan pojavi nesavršenosti jer se pore lako zatvore sebumom i nagomilanim mrtvim ćelijama. Višak sebuma i nagomilavanje ćelija na površini mogu učiniti da koža izgleda zadebljano i bledo (2). Uobičajene su pojave mrlja i komedona (2, 3). Veoma je bitna pravilna nega kože uz balansiranje proizvodnje masnoća primenom odgovarajućih kozmetičkih tretmana i proizvoda. Preterano čišćenje ovog tipa kože može učiniti stanje kože još gorim zbog skidanja kiselog omotača kože i iritiranja kože. Skidanjem masnoća sa kože, ona postaje neuravnotežena i zato se aktiviraju zaštitni mehanizmi tako da dolazi do povećanja proizvodnje lipida kako bi se kompenzovala suvoću na površini (2). 
Bez obzira na tip kože cilj je da se postigne ravnoteža barijerne funkcije. Podučavanje (posebno tinejdžera sa hormonalnim skokovima) kako da pravilno neguju kožu, značajno će pomoći u poboljšanju izgleda kože. Pravi tretman eksfolijacije i hidratacije na bazi vode pomoći će u održanju masne kože čistom i uravnoteženom (2). Masan tip kože ima i pozitivnu stranu, a to je da stari znatno sporije zbog zaštite koju joj pruža proizvedena masnoća (2, 3). S druge strane, masna koža je sklonija aknama, i ljudima sa ovim tipom kože često je potreban profesionalan, medicinski pristup. Međutim i posle dubinskog čišćenja i svakodnevne pravilne nege kože, uočljiva su vidljiva, značajna poboljšanja (2).
 

KOMBINOVANA ILI MEŠOVITA KOŽA

Kombinovana koža može biti i masna i suva ili masna i normalna u isto vreme. T-zona kroz sredinu lica na čelu, nosu i bradi je masnija. Ova oblast ima više lojnih žlezdi i veće pore. Ostatak lica može biti ili normalan ili suv i može izgledati kao da se ljušti zbog dehidratacije ili nagomilavanja mrtvih ćelija kože (2, 3). Na kombinovan tip kože ukazuju uočljivi folikuli (srednje veličine ili uvećani) van T-zone na obrazima. Kombinovana kožu treba izbalansirati i zato zahteva znatno više nege od normalne kože. Da bi se negovala kombinovana koža ravnoteža masti i vode se može postići tretiranjem masnih i suvih delova kože. Pravilna nega kože uključuje čišćenje i redovnu eksfolijaciju koja će pomoći da se koža očisti i da se umanje nesavršenosti. Proizvodi na bazi vode su najbolji za kombinovanu kožu. Treba izbegavati teške, grube proizvode, preterano čišćenje, i grubu eksfolijaciju kod svih tipova kože (2).
 

OSETLJIVA KOŽA

Pojava osetljive (senzitivne) kože je sve učestalija, što je u vezi sa konstantnim izlaganjem kože spoljašnjim stimulusima, stresu, suncu i drugim nezdravim elementima. Osetljiva koža je stanje, ali je i genetski predisponirana (2). Senzitivnu kožu karakteriše ispucala, tanka koža i crvenilo (2, 3). Potomci severnih Evropljana skloni su bledoj, svetloj koži koja je tanja i osetljivija. Lako se zarumeni i može postati crvena zbog cirkulacije koja se odvija bliže površini. Međutim i oni sa tamnijom kožom mogu imati prirodno osetljivu kožu, ali to nije toliko uočljivo. Osetljiva koža se lako iritira proizvodima i izlaganjem toploti ili suncu (2). 

Teleangiektazije ili kuperozna koža, koja se pojavljuje kao crveni, rastegnuti kapilari uočljiva je na osetljivoj koži. Rozacea i vaskularna stanja su uobičajena za osetljivu kožu. Ponekada su ova stanja protektivne, vidljive reakcije koje predstavljaju upozorenje da nešto iritira kožu. Fragilna ili tanka koža može biti i rezultat starenja ili lečenja. Kod svakoga koža može postati reaktivna i iritirana izlaganjem faktorima kao što su hemikalije, teški, grubi proizvodi, toplota, ili perutava od lošeg vremena (2). Pravilna nega osetljive kože podrazumeva pojačanu zaštitu kože od uticaja spoljašnjih faktora.

Odrediti pravilan tretman za negu osetljive ili iritirane kože je veoma teško zbog njene niske tolerancije na proizvode i stimuluse. Treba izbegavati proizvode i procedure koje bi dodatno iritirali kožu. Na primer prekomerno trljanje, toplota, eksfolijacija, ili ekstrakcija mogu dovesti do oštećenja i pojačanog crgenila (2). Osetljiva koža treba da bude tretirana veoma nežno sa neiritirajućim, umirujućim proizvodima (2, 3). Mnoge kompanije imaju cele linije proizvoda dizajnirane specijalno za osetljivu kožu. Bitno je pronaći šta uzrokuje osetljivost kože pomoću temeljne analize kože i otkriti da li je to prirodno stanje ili je nešto čemu je osoba izložena. Pravilna nega osetljive kože primarno ima za cilj da umiri, smiri i zaštiti kožu (2).

Reference:

1. Lin TK, Zhong L, Santiago JL. Anti-Inflammatory and Skin Barrier Repair Effects of Topical Application of Some Plant Oils. Int J Mol Sci. 2017;19(1). 
2. Gerson J, D’Angelo J, Deitz S, Lotz S. Milady Standard Esthetics: Fundamentals. 11th ed. New York: Cengage Learning; 2012.
3. Gupta R. Skin Care. New Delhi: Diamond Pocket Books (Pvt.) Limited; 2004.
 

Dostava
Besplatna dostava

za porudžbine veće od 3000rsd

Call
Call centar

Radnim danima 10-18h, Subotom 10-16h
+381 69 /302-99-93

Kamion
Dostava u roku od 48 sata

na teritoriji cele Srbije